Omaž Manolisu Glezosu-„Poslednjem i prvom evropskom partizanu“
Manolis Glezos: Zadnje zbogom „Poslednjem evropskom partizanu“
Njegova sahrana će se obaviti o državnom trošku kao minimalna počast koju je Grčka mogla u vremenu koronavirusa učiniti u slavu ovoga velikoga narodnog heroja. Iako je se u celom svom životu izražavao kao levičar, Manolis Glezos će se sahraniti po verskim običajima kako je i zatražio od Arhiepiskopa Jeronimosa pre otprilike tri godine.
“Poslednjeg partizana Evrope” više nema ovde. Manolis Glezos preminuo je u ponedeljak u 98. godini usled srčanih problema.
Sahrana se odvijala u bliskom porodičnom krug zbog strogih mera samozaštite od pandemije koronavirusa.
Za vreme sahrane zastava Grčke na Akropolju je spuštena na pola koplja u čast ovoga svetski poznatog velikana.
Manolis Glezos je 1999. godine predvodio “misiju mira” (fudbalska utakmica Partizan-Aek) za vreme NATO bombardovanja Jugoslavije.
FK AEK je objavio sliku na svom INSTAGRAM nalogu sa komentarom: “Manolis Glezos na starom aerodromu prilikom odlaska misije AEK-a na prijateljsku utakmicu sa Partizanom na Velikoj nedelji 1999. godine”.
Ko je bio Manolis Glezos
Simbol levice i otpora nacističkim okupatorima tokom okupacije Grčke. Manolis Glezos rođen je u Apirantosu, planinskom selu na ostrvu Naksos, 9. septembra 1922. godine. Od malena je bio zaljubljen u stene i imao je veliku kolekciju kamenja iz celog sveta. Kao što je voleo Naksos isto toliko je voleo i Paros, odakle mu je bila majka Andromahi Nafpliotu. Otac Nikolaosa Glezosa bio je državni službenik i novinar.
M. Glezos je detinjstvo proveo u svom selu, gde je završio osnovnu školu. Od sredine 1930-ih njegova porodica se odselila u Atinu, a 1940. upisuje ASOE-Ekonomski Atinski Univerzitet. Kao još student pokrenuo je stvaranje antifašističke grupe za oslobađanje Dodekaneza od strane Talijana, kao i protiv diktature Metakasasa. Za vreme nacističke okupacije pridružuje se otporu Grčkog naroda kroz redove Komunističke Omladine, rezultirajući njegovim hapšenjima, mučenjima i progonom.
Ali najhrabrija akcija bila je u noći od 30. do 31. maja 1941. godine, kada se zajedno sa Apostolom Santom popeo na stene Akropolja, spustivši sa nje omraženi simbol osvajača, zastavu sa kukastim krstom, imajući sa sobom od “oružja”, fenjer i nož. Obojica tinejdžera tada su u svojim kasnijim intervjuima opisali kako su se popeli i sakrili se zatim u pećinama ispod Akropolja koje su uvek bile svetski simbol demokratije. Pogled na Akropolj na kome se više nije vijorila omražena zastava, izazvao je bes kod okupatora a podigao je moral i hrabrost ljudima Atine i cele Grčke. Kazna je bila smrt i raspisana poternica za njima.
Nakon toga sledi oslobađanje Grčke i aktiviranje Manolis Glezosa, kroz redove KKE (Komunistička Partije Grčke), kao i njegovo učešće u profesiji novinara, prvo u novinama “Rizospastis” a kasnije u “Avgi”. Sve u svemu, optužen je za 28 puta od strane dikature zbog njegovih objava u štampi, a krajem 1940-ih osuđivan je dva puta na smrtnu kaznu, koje nisu izvršene. Nakon grčke i međunarodne kampanje i pritisaka, 1950. godine smrtne kazne su pretvorene u doživotni zatvor i konačno je puštene 16. jula 1954. godine.
Na izborima 9. septembra 1951. godine, iako je bio u zatvoru, izabran je u parlament kao poslanik partije EDA. U to vreme je bio u zatvoru i štrajkovao je glađu da bi se pustili na slobodu deset uhapšenih poslanika. Prekinuo je štrajk glađu 12. dana, puštanjem nekih od njih. Suđenje za „izdaju države“ sledi 1958. godine, a na izborima 29. oktobra 1961. godine ponovo je izabran za poslanika, uprkos tome što je bio u zatvoru.
Po izbijanju vojnog udara 21. aprila, M. Glezos je uhapšen zajedno sa drugim političkim liderima i služio je kaznu u zatvorima Gudi, Pikermi, Jaro, Parteni Leros, Oropos, pušten je iz zatvora 1971. Ukupno je proveo u egzilu i zatvoru 16 godina.
Ostao je i kasnije politički aktivan. Biran je na izborima 80-ih za poslanika.
Ali M. Glezos se nikada nije dobro snašao u ulozi političara, a na opštinskim izborima 1986. vraća se svom voljenom mestu rođenja Apirantosu, gde ga sugrađani biraju za gradonačelnika i on uvodi sopstvenu instituciju pod nazivom “Neposredna demokratija”.
Na opštinskim izborima 2002. godine on predvodi pokret “Aktivni građani” za proširenu prefekturu Atina-Pirej i izabran je za prefekta.
2012. godine vraća se na centralnu političku scenu, kada je na duplim izborima 6. maja i 17. juna izabran za poslanika kao član liste partije SIRIZA.
Sa istom strankom izabran je u Evropski parlament 25. maja 2014. godine, gde se borio da Nemačka plati ratnu oštetu Grčkoj. Napisao je i knjigu o toj temi, pod nazivom “Jedna jedina Marka da je bila …”.
Međutim, nezaboravan je njegov gest, kada je pružio venac nemačkom Ambasadoru Jensu Plettneruu u leto 2017. da ga položi u čast grčkih žrtava u masakru u mestu Distomo.
M. Glezos nije želeo da ga opisuju kao “junaka”, jer je za njega JUNAK bio njegov mlađi brat Nikos, kojeg su Nemci pogubili na Kesarijaniju (deo Atine) u maju ’44, koji je ostavio sledeću poruku svojoj majci:
“Draga majko, ljubim te, pozdrav, danas idem na pogubljenje. Ja idem. Žrtvujem se za grčki narod“.
Taj događaj je izazvao bol u Manolisu Glezosu, bol koja nikad nije utulia.
Francuski predsednik Šarl de Gol ga je nazvao u vremenu Manolisovih prvih pobuna “prvim evropskim partizanom”.
” Prvi i poslednji Partizan” nije više među nama.
KORONAVIRUS
